Doktorica EDITA se oglasila sa informacijama: OVA GRUPA LJUDI JE U NAJVEĆEM RIZIKU! KORONA MOŽE DA IZAZOVE…
Korona nas je dovela u situaciju da se borimo sa virusnom infekcijom, i “ukrštenom” epidemijom masovne nezarazne bolesti – gojaznosti udružene sa dijabetesom tipa dva.
Ono što smo uočili na početku pandemije, definitivno se potvrdilo – prisustvo gojaznosti i šećerne bolesti podloga je za češće obolijevanje od kovida, i za težu kliničku sliku, ali i moguć fatalni ishod. Tokom pandemije, utvrđeno je i da kovid može da bude okidač za dijabetes.
Prof. dr Edita Stokić, internista-endokrinolog i direktorka KCV, objašnjava da kod određenog broja pacijenata infekcija koronom dovodi do oštećenja funkcije pankreasa, dok kod nekih liječenje kortikosteroidima u okviru terapije kovida 19 može da izazove ovu bolest.
“Gojazne osobe imaju brojnije i teže komplikacije, i brže razvijaju kliničku sliku koja zahtjeva intenzivnu negu, pa i mehaničku ventilaciju. I Evropska asocijacija za studije o gojaznosti dala je smernice da se gojaznost posmatra kao značajan faktor rizika za kovid”, rekla je ona.
Posljedice gojaznosti merimo već decenijama i porastom dijabetesa tipa dva, a dr Stokić kaže da te dve bolesti “putuju” zajedno.
“Istraživanja su pokazala da će 2025. godine 20 odsto muškaraca i žena biti gojazno. Mi živimo u uslovima povećanog energetskog unosa, a smanjene potrošnje, pa na svakih deset godina postajemo teži oko kilogram i po. S druge strane, znamo da je stomačna gojaznost poseban faktor rizika za dijabetes tipa dva. Dakle ne postajemo samo teži, već i širi, i povećava se broj dijabetesnih bolesnika”, rekla je ona.
Upozorenja stručnjaka o opasnosti prekomerne težine nisu ozbiljno shvaćena.
“Prije dvije decenije, osobe sa indeksom telesne mase većim od 30 bile su gojazne, a kada je taj indeks veći od 40, ekstremno gojazne. Sada smo otišli toliko daleko, da imamo i indekse veće od 50, odnosno super-gojazne”, rekla je dr Stokić.
Dijabetes, ako nije kontrolisan, narušava kompletan organizam i čini ga podložnijim infekcijama.
“Čim indeks tjelesne mase pređe 24, rizik je veći, i u Srbiji imamo oko 700.000 ljudi sa ovim oboljenjem”, rekla je ona.
Doktorka Stokić podvlači da i veoma malo smanjenje težine može biti blagotvorno, iako je u javnosti rasprostranjeno drugačije mišljenje.
“Mnogi su ubijeđeni da bi to trebalo da bude radikalno, da maltene mogu ponovo da obuku odeću sa mature, a istina je da redukcija telesne mase za pet do deset odsto značajno umanjuje rizik od poremećaja šećera u krvi”, rekla je ona.
Kod bolesnika s dijabetesom naročito je ugrožen kardiovaskularni sistem, i podložan je razvoju komplikacija. Mnogi misle i da je dijabetes “neminovan”, ali to nije istina.
“Uz pravilnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost, dijabetes može da se drži u fazi ‘spavanja’, dakle da se odloži. Definitivno nije bolest koja ne može da se izbjegne”, rekla je ona.
Izvor: novi
