Najljepše stvari su besplatne? Branimir Dr Nestorović: Kako postati srećan
“Dopamin je transmiter u mozgu koji kontroliše centre za zadovoljstvo. Učestvuje u regulaciji kretanja, kao i emotivnim reakcijama. Omogućava nam da vidimo moguću nagradu za odredjeni vid ponašanja, ali i da posegnemo za njom””
Ima mnogo članaka na internet o dopaminu, a ovaj članak preuzet iz Power of Positivity, uz neke sopstvene primjedbe ukazuje na mogućnosti povišavanja nivoa dopamina i povećavanja osjećaja sreće (danas tako rijedak osjećaj).
Savjet: nemojte razvijati zavisnosti
“Mnogi ljudi postaju zavisni od alkohola, droge, seksa, pornografije, internet, šopinga, zbog njhovog trenutnog efekta zadovoljstva. Na duge staze, medjutim, sve ove aktivnosti snižavaju nivo dopamina, povećavajući osjećaj nezadovoljstva.
Stoga osoba povećava stimulus, ali je efekat sve slabiji, a povratna reakcija nezadovoljstva sve jača”. Treba imati na umu da je na samom početku zavisnosti skoro uvijek prisutno nezadovoljstvo (nizak dopamin), koje i pokreće mehanizam zavisnosti.
Jedan rad na ovu temu kaže da “je osnova ličnosti sklone zavisnosti nedostatak ispunjenosti iznutra, sa kompenzacijom da se praznina ispuni supstancama, predmetima, dešavanjima koje umanjuju nezadovoljstvo – jedan period vremena”.
Mozak nauči da ponavljanje odredjenog ritual dovodi do povećavanja dopamina, pa nastaje mehanizam stvaranja loše navike (vidi post o neuroplastičnosti). Dakle, nizak nivo dopamina je reakcija na način života koji osobi ne pruža zadovoljstvo. Bilo da se radi o neadekvatnim uslovima stanovanja, načinu odevanja, visini plate, rezultat je isti – izostaje efekat nagrade i samim tim dolazi do smanjenja nivoa dopamina.
Ovaj konflikt se može razrješiti izbjegavanjem loših zavisnosti, uz povećavanje zadovoljstava. Ako ne možete da promjenite ništa od gore navedenog, ispunite svoj dan stvarima koje vam donose zadovoljstvo (šetnja sa prijateljima, slušanje muzike, čitanje knjiga). Najlepše stvari na svijetu su besplatne. Treba se takodje suočiti sa traumatičnim iskustvima iz prošlosti, koje stvaraju fight or flight reakciju (bježi ili ostani i bori se).
Savjet: fokusirajte se na završavanje sitnijih obaveza
Dopamin se povišava kada smo organizovani, kada završavamo svoje obaveze – male ili velike. Nezavrešene obaveze dovode do napetosti i brige. “Otkačinjanje” jedne po jedne obaveze daje mozgu osjećaj zadovoljstva i ispunjenosti. U knjizi Principles of Self-Management, ukazuje se da zadatak koji dovodi do promjene u više od 25% rutinskih obaveza osobe, izazive u njoj osećaj nekompetentnosti.
Ovo dovodi do osećaja poraza i sabotira sopstveni napor (malodušnost). Obaveze koje menjaju 10% rutine, imaju stimulišući efekat. Stoga izbegavajte da se prihvatite velikih zadataka, za koje niste sigurni da ih možete saladati, već se koncentrišite na sitnije (koji mogu na kraju dovesti do ostvarenja onog krupnijeg zadatka).
Savjet: Stvarajte
“Koncentrisanje na stvaranje (kako to znaju umetnici) dovodi mozak u stanje tzv. Toka (hiperfokusiranosti). Tada je dopamin veoma visok. Dakle, nadjite hobi ili aktivnost u kojoj nešto svarate, bez obzira da li imate talenat ili ne. Ne morate biti umetnik da pravite zanimljive fotografije (jedan profesionalni fotograf mi je rekao u povrenju da su amaterske fotografije mnogo originalnije, mada nisu tako tehnički savršene”).
Neutrališite odmah negativne ljude, koji će podsmevati vašim stvaranjima, pokušajte da utvrdite šta su oni stvorili. U većini slučajeva vidjećete da se radi o nezadovoljstvu sopstvenim životom. Ne dozvolite transfer negativne energije (o energetskim vampirima ću tek pisati).
Savjet: fizička aktivnost
“Ovaj savjet se ponavlja na više mjesta. Fizička aktivnost povišava ne samo dopamin, već i serotonin, endorfine.Ne morate intenzivno vježbati,brza šetnja kroz park ili šumu je sasvim dovoljna”.
Savjet: vizuelno pratite napredak
“Kada na kalendaru ucrtate broj dana kada niste pušili ili ste išli u šetnju, osjećaj zadovoljstva će se povećati. Vizuelni podsetnici su veoma korisni. Nemojte preterivati,mjesec dana je period u kome je realno da procijenite svoj uspjeh.”
Kalendar ima jednu manu, može dovesti do nastanka rurine, koja djeluje supresivno na nivo dopamina. Stoga se trudite da aktivnosti budu mješovite i da ih povremeno poremetite nekom drugom vrstom (kratkim, jednodnevnim izletom).
Savjet: povisite unos tirozina
“Dopamin nastaje od aminokiseline tirozina. On se nalazi u proteinima, kao i u bademima, avokadu, bananama, teletini, piletini, čokoladi, kafi, jajima, zelenom čaju, lubenici ili jogurtu.”
Uvijek zapamtite da je hrana nagrada, a ne obaveza. Postoji razlika koju Francuzi dobro znaju: jesti da preživih i živjeti da dobro pojedeš. Tirozin ne prolazi direktno u mozak, pa ne treba preterivati sa uzimanjem hrane bogate tirozinom.
Savjet: slušajte muziku
O muzikoterapiji pišem poseban post, ova po Ničeu najviša umjetnost je utkana u naš život. Na žalost, neke vrste savremene muzike koriste odredjene frekvence da izazovu zavisnost, čineći je vrstom droge.
Savjet: meditacija
“Kao i sa fizičkom aktivnošću, sve više otkrivamo koristi od meditacije (ali o tome uskoro mnogo opširnije). Jedna od današnjih loših navika je prekomerno razmišljanje ili kako to Budisti nazivaju “mozak majmuna”. Prekomerno razmišljanje i zabrinutost dovode ljude u kompulzivno stanje mentalnog bloka. Meditacija prekida ove inhibicije”.
Većina ljudi nema mjesto i vrijeme za višesatne meditacije, ali to nije potrebno. Postoje tehnike o kojima ćemo govoriti koje zadovoljavaju potrebe ljudi, koji ne žele da dostignu Budističke učitelje, već da dovedu svoj duh u stanje zdravlja i ravnoteže.
Dr Branimir Nestorović Izvor:banenestorovic.blogspot.com/ordinacija.tv
