Moderna kuća za par hiljada eura, imate struju, vodu, veš-mašinu – SVE BEZ TROŠKOVA

Eko-kuće mogu biti od slame, trske, drveta, zemlje u džakovima i pružaju mnogo više od bilo kog savremenog objekta, tvrde stručnjaci.

Građevinski inženjer Lehel Horvat iz Subotice objašnjava za „Blic“ da je princip eko-kuća to što se pri njihovoj izgradnji koriste već upotrebljeni prirodni materijali iz našeg okruženja.

Ako je to moguće, ovakve kuće se grade u društvu, mobi, sa prijateljima i u tom projektu ne učestvuje banka. Gradimo od onoga što je u okolini, otpada, bale od slame, starih cigli, crijepova, a u planini od drveta. Kopaćemo žutu zemlju kojom ćemo malterisati, nećemo donositi materijale iz drvare i drugih prodavnica. To je glavni princip takozvane brutalne gradnje, a tako sagrađena kuća je zdrava, jeftina, ima nula režiju, nema klasičan već kompost toalet i uz njega ide sabirni kompost – priča Horvat dok se sprema na izgradnju jedne takve kuće kojoj su prisustvovali i reporteri „Blica“.

Za jedan par iz Sente njegovi savjeti bili su presudni da prodaju stan i kupe vinograd sa placem na kome grade svoju kuću od slame.

– Pitali su me da li to što pričam može da se ostvari. Rekao sam da može, ali da sve od njih zavisi. Na kraju su prodali stan za 15.000 eura i kupili su plac za 2.500 eura. Djevojka je dala otkaz jer sada neće imati troškove režije koji su bili nešto manji od njene plate i još im je ostalo novca. U gradnji im pomažu prijatelji, uspjeli su već da naprave krov i počinju da slamare zidove – kaže Horvat.

Da bi sagradili eko-kuću ne treba da zovete majstore. Horvat tvrdi da je dovoljno da samo jedna osoba zna šta treba da se radi i da uz nju ostali, porodica i prijatelji brzo uče.

– Svi koje sam obučio su brzo savladali ovakav sistem gradnje jer sa prirodnim materijalima se brzo gradi, a rezultat je kuća koja diše. Ne treba otvarati prozor pošto vazduh struji kroz zid, a to se u kući od modernih materijala nikada ne može ostvariti. Zimi je kuća topla, a ljeti je sveža. Nema grijnih sistema kao što su radijatori, ali nas grije peć na biomasu koja se loži otpadom koji se nalazi u okućnici i tako nema troškova za grijanje. Sakupljamo kišnicu i grijemo je – objašnjava nam Horvat.

Za grijanje se koristi sunčeva energija i u dvorištu su sunčani kolektori.

– Zid od slame i blata treba tako zamisliti da zamjenjuje 26 cm stiropora i 25 cm zida sa malterom. Imati kuću od dobro izolovanog materijala znači da možete uštedjeti ljetovanje za cijelu porodicu – tvrdi Horvat.

Cijena eko-kuće zavisi od hrabrosti domaćina, a hrabrost se odnosi na to koliko je vlasnik spreman da ga posluša, jer on radi temelje od bagremog drveta, ali mnogi žele da temelj ipak bude od betona zbog čega će kuća biti skuplja ili ne žele stari crijep i grede što povećava troškove za kupovinu novih.

– Ako me neko sluša, nauči sve i spreman je da radi, cijena njegove kuće biće 40 odsto od cijene bilo koje druge kuće od modernih materijala. Po kvadratu izađe 50 do 80 odsto cijene kvadrata moderne kuće. Sve zavisi koliko ste hrabri. Ovakve kuće imaju beskonačni rok trajanja – priča Horvat.

Jednu od posljednjih radionica održao je na salašu na Paliću gdje je zajedno sa učesnicima ljetnjeg eko-kampa rekonstruisao staru drvenu kućicu u klub sa zidovima izolovanim slamom i trskom. Prvo su postavljeni temelji od bagrema, a na slamu je prskan malter koji su djeca napravila gazeći zemlju i vodu, blato.

Kako radi veš-mašina?

Kuće od prirodnih materijala kao što su zemlja, slama ili valjci drže relativnu vlažnost u prostoru između 55 i 58 relativne vlažnosti, a za imuni sistem čovjeka najbolja je vlažnost od 55 do 60.

– Postavljaju se redovne instalacije za struju i vodu, ali mnogo lakše. U principu je kuća moderna, ne treba zamišljati štalu, nikako, već je sve savremeno i ima čak i veš-mašinu, ali ona ne grije vodu već dobija vodu zagrijanu od sunca ili peći. Imamo i štednjak na špiritus i domaćica ne mora svaki dan da loži – kaže Lehel Horvat.

Za kuću je potrebno

* bale slame

* žuta zemlja-glina

* pijesak

* bagremovo drvo

* voda

* gašeni kreč

* prozori su od stakla i Horvat savjetuje da budu troslojni

* korišćeni crijep, cigle i grede samo prirodni materijali i dobra volja i kuća je gotova

Izvor: blic