Ruski akademik na tragu lijeku za besmrtnost: Starenje i smrt su beskorisni i mogu se ukloniti!

Starost i i starenje je namerno “izumila” biološka evolucija radi svog ubrzavanja. Nekada živa bića nisu starila, a poslije su počela da stare kako bi brže evoluirala. To ukazuje na mogućnost postojanja životinja kod kojih je taj sistem pokvaren, tvrdi doktor Skulačov

Clan Ruske akademije nauka, Vladimir Skulačov, otkrio je u intervjuu agenciji RIA Novosti zašto je Moskovski državni univerzitet osnovao prvu u zemlji koloniju golih krtičjih pacova, “besmrtnih glodara”, i zašto su starenje i smrt za nas “beskorisni” evolucioni program, koji je moguće i potrebno ukloniti.

Goli krtičji pacov (Heterocephalus glaber) je jedinstveni sisar, sa mnoštvom fascinantnih svojstava. Taj ćelavi podzemni glodar, koji je veličine miša i težak 30–50 grama, obitava u Istočnoj Africi.

Tokom 1970-tih godina naučnici su otkrili da ta stvorenja žive neobično dugo za svoju veličinu, 10 puta više od norme, i da ne mogu da obole od raka. Osim toga, krtičji pacovi praktično ne osjećaju bol i ne reaguju na iritaciju kože prilikom dodira sa nagrizajućim kiselinama.

Danas je Moskovski državi univerzitet “Lomonosov” saopštio da je unutar njegovih zidina osnovana prva kolonija golih krtičjih pacova od 25 jedinki, na osnovu koje će grupa biologa pod rukovodstvom akademika Vladimira Skulačova, direktora Naučno-istraživačkog instituta za Fizičko-hemijsku biologiju Ruske akademije nauka u Moskvi, proučavati tajne njihove dugovečnosti, i pokušati da ih prenese na ljudsku populaciju.

Naučnici se nadaju da će se populacija pacova za godinu dana povećati 10 puta, a već u oktobru bi na “Lomonosovu” mogla da se pojavi još jedna njihova kolonija. Pacovi mogu da se posmatraju pomoću veb kamere postavljene u njihovoj koloniji.

Kako ističe Skulačov, on je pristalica teorije Avgusta Vajsmana, prema kojoj smrt i starenje nisu slučajni procesi slabljenja tkiva i umiranja ćelija, već precizan evolucioni program čiji je cilj da se nateraju stari organizmi da prepuštaju mjesto novim živim bićima.

“Starost i i starenje je namerno “izumila” biološka evolucija radi svog ubrzavanja. Nekada živa bića nisu starila, a posle su počela da stare kako bi brže evoluirala. To ukazuje na mogućnost postojanja životinja kod kojih je taj sistem pokvaren. Ako je Vajsman u pravu, potrebno je pronaći lijek koji će ukinuti starenje i učiniti nas besmrtnima”, ističe naučnik.

Krtičji zemljokopi su, po mišljenju Skulačova, jedinstvena bića, koja su uspjela da “uklone” taj program iz svog genoma tokom evolucije zahvaljujući trima faktorima, neobično dugom životu, naročitoj društvenoj strukturi njihovih porodica i nepostojanju prirodnih neprijatelja.

“Uklanjanje” programa starenja iz genoma krtičjih pacova, kako ističe naučnik, dovelo je do toga se među njima razvila neotenija, figurativno govoreći, krtičji pacovi “ne odrastaju” i zadržavaju dječije karateristike tokom cijelog svog života.

Po Skulačovljevim rečima, njegova grupa je uspjela da izdvoji 43 odlike neotenije u anatomiji, biohemiji i radu mozga krtičjih pacova, koje nisu prisutne kod pacova i drugih glodara.

Kako ističe biolog, to otkriće je naročito interesantno u kontekstu postizanja ljudske besmrtnosti. Neotenija je, po naučnikovim riječima, ljudska karateristika — na primjer, oblik naše lobanje se malo menja sa rastom organizma. S druge strane, deca majmuna više liče na ljude nego na majmune.

Čovjek živi dvaput duže od šimpanze, uprkos sličnim dimenzijama i težini, što bi moglo da se objasni neotenijom i dugovječnošću povezanom sa njom. S druge strane, mi za sada nemamo, kao krtičji pacovi, superdug život i potencijalnu besmrtnost.

Skulačov pojašnjava da bi to moglo da se objasni time što vrsta Homo sapiens postoji tek 200 hiljada godina, dok su krtičji pacovi evoliurali više od milion godina. Njihovo proučavanje, nada se naučnik, pomoći će nam da shvatimo kako možemo da „isključimo” program smrti i postignemo biološku besmrtnost.

Pored „Lomonosova”, krtičje pacove aktivno proučava laboratorija Vadima Gladiševa na Harvardskom univerzitetu, čiji su predstavnici dešifrovali genom tih životinja i otkrili niz neobičnih karakteristika njihove anatomije.

Da li održavate kontakt sa njima i razmenjujete li iskustva?

“Da, mi sarađujemo s Gladiševim, citiramo jedni druge u našim radovima. Zapravo, nekoliko od 43 odlike koje sam otkrio pronašao je Gladišev, samo što ih on nije prepoznao kao neoteniju. Sada smo zajedno podnijeli zahtjev Ruskom naučnom fondu za dobijanje granta, našli smo saradnike i prostorije gdje ćemo izvoditi eksperimente. Prošli smo prvu fazu, i sada to pitanje rješava ministarstvo, nadamo se da ćemo dobiti dozvolu.”

Biolozi često „provaljuju” u prirodne mehanizme da bi shvatili kako funkcionišu i da li mogu da ih ponove. Da li planirate da sprovodite transgenske eksperimente sa golim krtičjim pacovima?

“Ja lično neću izvoditi takve eksperimente, to mi nije interesantno. To mi je nekako nazadnjački, mi zapravo pokušavamo da produžimo mladost, a vi želite da nas naterate da tražimo puteve da se skrati mladost.
S druge strane, takvi pristupi su potpuno legalan i naučno opravdan metod sprovođenja istraživanja, ali to nije naša sfera naučnog interesovanja. Mi smo sada veoma usredsređeni upravo na eksperimente s praktičnim rezultatima, a ne na fundamentalna istraživanja.

Druga grupa naučnika u kojoj učestvuju ruski biolozi otkrila je pre tri godine potencijalni mehanizam zaštite krtičjih pacova od raka — „teške” molekulehijaluronske kiseline. Da li se izvode ili da li ćete izvoditi eksperimentes tom kiselinom tokom rada sa krtičjim pacovima?

“Za sada još uvek nije jasno da li taj mehanizam zaista funkcioniše, u ponovljenim eksperimentima za sada nije postignut taj rezultat. Ja imam veliko poštovanje prema Andreju Selujanovu i njegovim kolegama, ali potrebno je sačekati potvrdu, koje, kako se može čuti, neće biti.”

Zapadni naučnici su više puta iznosili pretpostavku da uzrok dugovečnosti krtičjih pacova može biti sredina u kojoj žive, gde ima izuzetno malo hrane i prosto nema „suvišnih” kalorija. Da li ćete izvoditi eksperimente ograničavanja „jelovnika” krtičjih pacova?

“Ne, to je potpuna besmislica. To uopšte nije karakteristično za krtičje pacove. Ne treba mješati stvari. Ograničavanje ishrane zaista produžuje život, to je potvrđeno tokom eksperimenata, počevši od jednoćelijskog kvasca, pa sve do ljudi. O svim tim slučajevima su objavljeni radovi, koji su prošli ponovnu provjeru.
S druge strane, krtičje pacove smo i mi, i Nemci, i drugi biolozi bukvalno tovili, ni u čemu ih ne ograničavajući. I u takvim uslovima, krtičji pacovi žive duže od 36 godina, i ne misle da umru. Tako da, kao što vidite, stvari treba razlikovati.”

Nedavno su biolozi iz SAD demonstrirali da pojedini crvi mogu da produže svoj život praktično duplo, odbijajući da se razmnože i pređu u takozvanu Dauerovu fazu razvoja. S obzirom na društveno uređenje kolonija golih krtičjih pacova, u kojima se razmnožava samo ženka, da li se može govoriti o tome da se i kod njih događa nešto slično?

“Na, to uopšte nije tako. Životinja u Dauerovom stanju može da se uporedi sa čovjekom koji se naljutio na cio svijet, koji se zgrčio i prestao aktivno da reaguje na spoljni svijet. To stanje je, u suštini, bitisanje i vegetiranje. Možda se nedavno otkrivene grenlandske ajkule, koje žive po 400 godina, nalaze u takvom stanju.

Ako se na krtičje pacove baci čak i letimičan pogled, jasno je da se oni ne nalaze u takvom stanju. Oni su veoma aktivna stvorenja, oni su fascinirajuće aktivni, pogledajte kako trče po svojim hodnicima i sobama u našem odgajalištu. Zato se ne može govoriti da je njihova dugovječnost uslovljena prelaskom u stanje bitisanja.

Moje kolege su smislile šaljivo objašnjenje zašto krtičji pacovi tako dugo žive i zašto potčinjene ženke žive isto toliko dugo kao i kraljica kolonije — svaka od njih želi da postane majka i čeka da se upokoji aktuelna glava porodice.”

Izvor: stil.kurir.rs